Kako mi je neljubaznost pomogla da imam kvalitetnije odnose sa ljudima

Volim da budem ljubazna prema ljudima, i volim kada su drugi ljubazni prema meni. Ljubaznost nas ne košta ništa, a mnogo donosi. Donosi prijatnije i kvalitetnije odnose sa drugim ljudima. Donosi mnogo malih zadovoljstava i lepih trenutaka. Ljubaznost nije samo kada govorimo jedni drugima lepe reči i kada činimo jedni drugima lepe gestove i usluge. Ljubaznost je i kada na lep način ukažemo drugoj osobi da nam nešto smeta ili ne prija. Ljubaznost nije prihvatanje svega što nam neko kaže i činjenje svega što neko traži od nas. 
Ljubaznost je i kada na lep način ne prihvatimo nečiji zahtev ili molbu.

Koliko god je besplatna i naizgled jednostavna, premalo je ima među ljudima, i zbog toga zaslužuje mnogo tekstova. Da nas podsećaju koliko je važna, korisna i potrebna. Svakog dana uživam u ljubaznim gestovima drugih ljudi, i svakog dana koristim svaku priliku da budem ljubazna prema nekom. Vrlo retko imam konfliktne i neprijatne situacije sa drugim ljudima. Vrlo retko, ali se ipak dešavaju, kao što se dešavaju svima.

Uglavnom uspevam da ih rešim na zadovoljavajući način, ili bar na način koji nije previše neprijatan. I dobro se osećam zbog toga.Mirna sam i stojim iza svojih postupaka i reči. Volim što sam takva. Uglavnom. Sada mnogo manje, ranije mnogo češće sam trpela neprijatnosti zbog ove svoje osobine i stava. Znate i sami da svakakvih ljudi ima, da se svakako ponašaju i da svašta sebi dozvoljavaju. Mene je ljubaznost sprečavala da kažem šta mislim i osećam, povlačila sam se da ne bih bila neljubazna i neprijatna i u sebi gomilala nezadovoljstvo.

Shvatila sam to u nekom trenutku i shvatila da je vreme da se nešto menja. Pošto ne mogu da menjam druge ljude i njihova ponašanja, bar ne direktno, shvatila sam da je potrebno i za moje dobro da menjam neke svoje stavove i ponašanja.Ne da odem u drugu krajnost i postanem drska i neljubazna, nego da dozvolim sebi da, kada procenim da je neophodno i za moje dobro, ne budem ljubazna. Da dozvolim sebi da budem direktna i kada vidim da neko igra na kartu moje finoće i ozbiljno narušava moje lične granice i moje dostojanstvo, reagujem onako kako osećam, a ne onako kako fina, ljubazna i dobra osoba „treba da reaguje“.

Odlučila sam da ljubaznost bude moj izbor, a ne moja prisila. Odlučila sam da budem ljubazna kad god mogu i prema kome god mogu, ali ne po cenu mog mira i dostojanstva.

Ta odluka, i njeno sprovođenje u delo me je dovelo do toga da budem mnogo opuštenija, iz mog života su otišli ljudi zbog čijih postupaka sam se često osećala poniženo, omalovaženo i nebitno. Ostali su ljudi pored kojih se osećam prihvaćeno, poštovano i bezbedno. Vrlo retko srećem ljude prema kojima nemam drugi izbor osim da budem neljubazna, i vrlo retko sam u situaciji da nastupim neljubazno.

Nedavno sam imala priliku da proverim dokle sam stigla u svom ličnom razvoju i koliko stvarno volim sebe. Dobila sam mejl od osobe sa kojom sam kratko sarađivala, nisam bila zadovoljna, tačnije bila sam veoma nezadovoljna, ali „fina“ kakva sam bila nisam joj to rekla. Samo sam neodređeno rekla da nemam potrebu za njenim uslugama i da ću se javiti ako mi ponovo zatrebaju.

Njen mejl počinje sa „draga Jelena“ i prepun je uvreda i optužbi na moj račun. Par puta sam pročitala taj mejl sve ne verujući da je stvarno sve to napisala i dala sebi za pravo. Prvo sam mislila da ne odgovorim uopšte, jer vidim da žena živi u nekom svom svetu i da je 100% uverena u sve to što je napisala. Nisam se osećala potpuno zadovoljno sa tim da ne odgovorim ništa, nisam imala mira, pa sam odlučila da ipak odgovorim.

Fina, lepo vaspitana i ljubazna kakva jesam, počela sam mejl sa „draga….“ i odmah izbrisala jer sam osetila koliko je to drastično lažno. Prepravila sam na „poštovana…“ ali ni to mi nije išlo. Osećala sam kao da na neki način gazim sebe. Ženi sam uredno platila usluge iako nisam bila zadovoljna, ništa joj ne dugujem, a ona sebi daje za pravo da me uznemirava i vređa.

Moj vrlo kratak odogovor sam počela sa „ne mogu da kažem ni draga ni poštovana zato što za mene niste ni jedno ni drugo.“ Napisala sam još nekoliko rečenica o tome kako mislim da je vrlo drsko i bezobrazno to šta i kako mi je napisala i da nema prava na to. I završila mejl. Odgovorila mi je ponovo ljutito i napadački, ali nisam se dalje upuštala u raspravu. Ne vidim svrhu. Ona misli to što misli i to je njen problem, čim je imala potrebu da mi piše. Moj problem nije. Pogotovo nakon što sam odgovor njoj počela na krajnje neuobičajen način.

Ova prepiska se odigrala pre desetak dana, a razlog zašto pišem ovaj tekst je to što me od tada drži osećaj zadovoljstva i ponosa kad god se setim situacije i toga kako sam odreagovala. Zadovoljna sam što sam se zauzela za sebe i nisam dozvolila da me ljubaznost spreči da se zauzmem za sebe i ne dozvolim nekom da me vređa i napada. To ne znači da ću baš svakom napisati ili reći baš sve što mislim i što mi se ne sviđa. I dalje ću mejlove nekim ljudima počinjati sa „draga“ ili „poštovana“ iako to ne mislim baš u potpunosti. Red je, i nije moje da prevaspitavam ljude. To samo znači da sada više verujem sebi da ću, ako se ponovo dogodi da neko vrlo ozbiljno i grubo povredi moje lične granice, reagovati sa ljubavlju prema sebi. Zaštitiću sebe kao što bih zaštitila i neko dete. Neću napadati nikog, neću vređati, ali neću ni dozvoliti da mene neko vređa i napada.

Umesto da se pitam zašto neki ljudi rade to što rade, zašto su grubi, drski, neljubazni, trošim svoje vreme na neke lepše i konstruktivnije teme. Ne znam zašto su takvi i zašto se tako ponašaju, i ne zanima me. Znam samo da ima mnogo dobrih i dragih ljudi sa kojima volim da provodim vreme, i znam da kada vodim računa o sebi i štitim sebe kada je to potrebno, imam više vremena i energije za njih. Imam više dobrog i lepog da dam drugima.

Ljubaznost je divna sve dok je naš izbor, a ne naša prisila. Divna je sve dok zbog nje ne propustimo da se zauzmemo za sebe i ne dozvolimo nekim ljudima da nas vređaju i povređuju.

Iz knjige Putovanje u središte srca

Izvor: jelenapantic